Aleksa Šantić – Zimsko jutro

    Aleksa Šantić – Zimsko jutro

    20367_323482431919_2170085_n

    Mostar – Stari most

    ZIMSKO JUTRO

    Svanu. Mujezin viče na munari:

    Salepčija se čuje: “Vrućo! Taze!”

    Otvaraju se gazdinske magaze

    I brave škripe i ćepenci stari.

    Poledica je. Zgureni metlari

    Trljaju ruke. NizMahalu Donju

    Po koji Turčin projaše na konju,

    A za njim stižu hrti i ogari.

    U berbernici skupljaju se age,

    Puše i srču kavu. Iz odžaka

    Po njima titra vatre crven laka,

    I okna suze od pare i vlage.

    Poneka cura s ibrikom, sva jedra,

    Na česmu pođe, i dok vjetar mete,

    Nanule klepeću o gole joj pete,

    I puna, zdrava tresu jojse njedra.

    U dugom ćurku pognuti, sa štapom,

    Trgovci kraču i nazivlju boga.

    Pokoji liska, polunagih noga,

    Na vjetru trči za razdrtom kapom.

    Prolaze krave i riču. S kantarom

    Već baždar čeka. U vrevi i buni

    Hljebar se krivi: “Somuni! Somuni!”

    I dalje čuči za mangalom starom.

    Sve življi biva sokak i raskršće,

    Pod teretima drumom škripe kola,

    Bič puca… Tegle, stenju kljusad gola,

    I hladno jutro nad Mostarom dršće.

    Aleksa Šantić