Razlog za izuzetno poslovanje većine niskobudžetnih aviokompanija su veoma povoljne cijene letova, koje postižu iz dva razloga. Prvi je taj što se kod većine njih svaka stavka aviokarte naplaćuje dodatno (a koju ne morate uzeti i samim time ni platiti).Razlog za izuzetno poslovanje većine niskobudžetnih aviokompanija su veoma povoljne cijene letova, koje postižu iz dva razloga. Prvi je taj što se kod većine njih svaka stavka aviokarte naplaćuje dodatno (a koju ne morate uzeti i samim time ni platiti).
Foto: Furaj.ba
Vlasnici nekih evropskih niskobudžetnih (low-cost) aviokompanija, neki su od najbogatijih ljudi starog kontinenta. Poslednjh desetak godina, u bitci za putnike, svojom izuzetno dobrom poslovnom politikom i višestruko jeftinijim cijenama karata, učinili su da državne aviokompanije koje su do tada držale monopol nad avioprevozom, grcaju u dugovima i odlaze u stečaj.
Razlog za izuzetno poslovanje većine niskobudžetnih aviokompanija su veoma povoljne cijene letova, koje postižu iz dva razloga. Prvi je taj što se kod većine njih svaka stavka aviokarte naplaćuje dodatno (a koju ne morate uzeti i samim time ni platiti). U najveću dodatnu stavku spada prtljažni kofer, čiji se prevoz naplaćuje u svakom smjeru putovanja, posebno. Naravno, umesto kofera sa sobom uvijek možete ponijeti manju putnu torbu – ona se dodatno ne naplaćuje i dio je ručnog prtljaga (pogledajte na web stranicama svake od aviokompanija koliko košta dodatni kofer).
Drugi razlog niskih cijena mnogo je konkretniji. Naime, u Evropi, pa i u svijetu, ovakve aviokompanije nemaju svoje poslovnice, već posluju isključivo putem interneta. To praktično znači da ne moraju da plaćaju zakup za poslovni prostor, vodu, struju, telefon, internet i plate zaposlenih, što predstavlja priličnu uštedu novca koji svi mi negdje plaćamo kupujući karte za letove državnih aviokompanija. Sve ovo postalo je moguće zbog interneta i platnih kartica, koje su proteklih desetak godina zauzele mjesto u svim sferama ljudskog života.
Između ostalog, let niskobudžetnim aviokompanijama podrazumeva da tokom leta avionom nemate ni besplatno piće, niti hranu, ali uvijek postoji mogućnost da ih kupite – ukoliko želite. Kada izađete iz aviona niskobudžetne aviokompanije, nećete proći direktno kroz „harmoniku“ u aerodromsku zgradu, već ćete do nje morati da odete pješice od same piste gdje se vaš avion „parkirao“. Da li vam ovi „nedostaci komfora“ predstavljaju problem pri letu avionom? Izgleda da stotinama miliona Evropljana ove stvari uopšte ne smetaju.
Najveći niskobudžetni avioprevoznik u Evropi je irski Ryanair (www.ryanair.com) sa sjedištima u Dablinu i u Londonu. Iz glavnog grada Velike Britanije, Ryanair leti sa čak tri, od ukupno četiri aerodroma, što za aviokompaniju predstavlja svojevrstan rekord. Ryanair je u januaru 2010. godine proglašen i za najbolju aviokompaniju Evrope, sa nevjerovatnih 65 miliona (da, dobro ste pročitali) putnika u 2009. godini, što je 7 miliona putnika više nego prethodne, 2008. godine. Samo u avgustu 2009, RyanAir je prevezao „tričavih“ 6,9 miliona putnika, a u 2010. uspeo da kupi 48 novih aviona. I sve to po osnovnoj cjeni karata od ponekad – samo jednog eura! Od ovolikog broja letjelica, mnoge državne aviokompanije za tili čas bi se oporavile.
Cjene aviokarata low-cost kompanija, zavise i od toga koliko ih unaprijed kupite – što ranije, to bolje, jer se najjeftinije karte prodaju najbrže, otprilike 3 – 6 mjeseci unaprijed.
Poslije svega, postavlja se pitanje zbog čega evropske, državne aviokompanije, koje za aviokarte naplaćuju barem tri puta više od onih niskobudžetnih, mahom završavaju bankrotom, ili se udružuju sa onim u susjednim zemljama kako bi zajednički uspjele da prežive. Na primer, 2004. godine Air France je kupio KLM, a 2005. godine Lufthansa je preuzela Swiss Air. Neko bi možda mogao da napiše studiju o tome zbog čega one ne mogu da snize svoje cijene. Usput, niskobudžetni Ryanair na primjer, uz kupljenu kartu ne naplaćuje ni dodatno gorivo (stavka pri kupovini aviokarte, koja je ušla u „upotrebu“ kod mnogih aviokompanija prije nepunih desetak godina).
Jedan od najvećih u Evropi i najveći u regionu Balkana, jeste niskobudžetni avioprevoznik – mađarski Wizz Air (www.wizzair.com), sa sjedištem u Budimpešti i većem regionalnom centru u rumunskom Temišvaru, odakle put evropskih gradova polazi veliki broj letova. Ipak, polazni aerodromi aviokompanije Wizz Air osim Tuzle, nalaze se u Beogradu, Splitu i Skoplju.
Letovi Wizz Air-a iz Tuzle:
Švedska (Geteborg – Göthenburg), Švedska (Malme – Malmö), Switzerland (Bazel)
http://wizzair.com/en-GB/Search
Letovi Wizz Air-a iz Beograda:
Italija (Rim – Rome / Fiumicino), Holandija (Ajndhoven – Eindhoven), Belgija (Brisel – Brusseles / Cahrleroi), Nemačka (Dortmund i Memmingen / Minhen), Velika Britanija (London / Luton), Švedska (Geteborg – Göthenburg, Stokholm – Stockholm / Skavsta i Malme – Malmö).
http://wizzair.com/flights/Belgrade/Gothenburg/
Letovi Wizz Air-a iz Splita:
Velika Britanija (London / Luton)
http://wizzair.com/flights/Split/London-Luton/
Letovi Wizz Air-a iz Skoplja:
Italija (Venecija / Trevizo – Venice/ Treviso) i Velika Britanija (London / Luton)
http://wizzair.com/flights/Skopje/Venice-Treviso/
Letovi Wizz Air-a iz Temišvara:
Barselona, Dortmund, Madrid, London, Milano, Rim, Bolonja, Pariz (Beauvais) i Valensija.
Aerodromi najbliži Sarajevu sa kojih polijeću avioni kompanije Ryanair, nalaze se u Hrvatskoj:
Letovi Ryanair-a iz Zadra:
Danska (Billund), Belgija (Brisel – Brussells / Charleroi), Nemačka (Dusseldorf / Weeze, Karlsruhe i Frankfurt Hahn), Velika Britanija (London / Stansted i East Midlands), Francuska (Marsej – Marseilles / MP 2, Norveška (Oslo / Rygge) i Švedska (Stokholm – Stockholm / Skavsta)
Letovi Ryanair-a iz Rijeke:
Lodon i Stokholm
Letovi Ryanair-a iz Pule:
Brisel, Frankfurt, London, Oslo i Pariz
Ivana Dukčević Budja, Furaj.ba
