Alpinista i sportski penjač Edin Zuhrić osvojio je ledopad Skakavac. Za Furaj.ba govorio je o iskustvu koje, kaže, doživiš samo jednom. Jer se samo jednom prvi put popneš. Kada je bio na vrhu, kaže, osjetio je olakšanje.
SONY DSC
Piše: Abela Purivatra
Foto: Emir Džanan
Vodopad Skakavac, koji je od Sarajeva udaljen samo 12 kilometara, u poslijednjih 15 godina potpuno je zaledio samo nekoliko puta. Izrazito niske temperature ove su godine vodopad načinile pravim praznikom za oči. Naročito za penjače. Edin Zuhrić, alpinista i instruktor sportskog penjanja, osvojio je ledeni Skakavac. Uspon je trajao više od četiri sata i nije, kaže, bilo nimalo lako. Kaže da je za ledeno penjanje prvi put čuo prije 15-ak godina i to od prijeratnog bh. alpiniste Mukrima Šišića. “On mi je pričao o Skakavcu. Sjećam se da je tada rekao da ljudi u inostranstvu putuju satima da bi doživjeli nešto ovakvo. Nama je to nadomak ruke.” Upravo zato, kada se ukazala prilika, nije mnogo razmišljao.
Njegova priča počela je 13. januara ali tada nije završila.
“Ove godine moj partner Admir Anđelić i ja smo pokušali 13. januara, ali nažalost nismo uspjeli. Linija koju smo izabrali je bila preteška i nakon dvije trećine ledopada smo morali odustati. Ali samo privremeno. Znate kako kažu – kada ne ide onda zovete pojačanje. Pojačanje su bili Ines Božić Skok i Janez Skok iz Slovenije koji su svojim iskustvom bili prevaga u ovom usponu.”
Upornost se isplatila
Kod ledenog penjanja interesantna je činjenica da ledopadi nikada nisu isti. Svaki put kada voda zaledi formacije su drugačije. Samim tim, drugačije je i penjanje. Skakavac je, kaže Edin, poseban. Led je najvećim dijelom vertikalan. Jednom kada uđete u ledopad, kaže, nemate ni trenutak odmora. Dok ne budete na vrhu. Led se ustvari poigrava sa penjačima.
Samo nekoliko dana nakon prvog ovogodišnjeg pokušaja, Edin Zuhrić, Ines Božić Skok i Janez Skok, stigli su do vrha. Edin kaže da je najteže od svega izdržati mentalni pritisak tokom ovakvog uspona.
“Ledopadi su često nestabilni, posebno ako uslovi nisu dobri. Uvijek postoji rizik da će nešto krenuti naopako, da led neće izdržati. Zbog toga je mentalni aspekt jako važan. Ako procjenite da su uslovi dovoljno dobri i donesete odluku da krenete, onda joj morate vjerovati.”
Sam uspon, dodaje Edin, odrađuje se mehanički, uz stalno procjenjivanje terena po kojem se penjete. Ovoga puta, presudno je bilo iskustvo penjača Janeza Skoka iz Slovenije. Ali čak je i on, kaže Edin, rekao da se uz formaciju poput one na Skakavcu, nikada nije penjao.
Kada su došli do vrha, Edin je, kaže, osjetio veliko olakšanje. Toliko je to želio i toliko je puta pokušao da je uspon na Skakavac tokom godina postao opsesija.
“Kada sam bio na vrhu, osjetio sam olakšanje. Ali veoma kratko. Onda sam osjetio prazninu. Prazninu koja se mora popuniti novim ciljem. Sve ide u krug.”
