Đorđe Balašević “Badnje veče”

Kao davni greh
Uvek mi se ista javljaš
Odzvanja ti smeh
Cipele u prozor stavljaš

I večno sanjaš
Svetom putuješ bez putovanja
A, Badnje veče dolazi
Mogla si mi baš
I reći neke reči nagle
Oči su mi, znaš
Pune one iste magle
Al’ suprotnost sušta
Sad u meni tuga koren pušta
A, badnje veče prolazi
To je bilo naše zadnje
Sad opet zvona zvone, slušam to
Znam, nije svako veče Badnje
Al’ ovo danas
Sasvim slučajno, Badnje je
U poslednji čas
Kao uvek na to veče
Gospođa do nas
Unucima kolač peče
U mojoj sobi
Samo stari veker vreme drobi
A, Badnje veče prolazi
To je bilo naše zadnje
Sad opet zvona zvone
Slušam to
Znam, nije svako veče Badnje
Al’ ovo danas, sasvim slučajno
Badnje je