Kada se na regionalnoj sceni prvi put začuo glas Marka Louisa, bio je pravo osvježenje, a opet nekako poznat. Sin legendarnog pjevača Louisa glasom i muzikom neodoljivo podsjeća na oca, no donosi je na sebi svojstven način s kojim je brzo osvojio publiku i postao jedan od omiljenih pjevača u regiji danas.
Krajem prošle godine, u jeku pandemije, svjetlo dana ugledao je njegov novi, a četvrti studijski album koji govori o slobodi u godini kada je ona svijetu bila uskraćena, što je bio povod da razgovaramo s Markom.
Razgovarala: Semra Hodžić
Kako si zadovoljan albumom i prvim reakcijama publike? Koja je tvoja omiljena pjesma s albuma?
Meni je bilo veoma bitno da album izađe još u 2020. godini. Planirao sam da ga izdam na proljeće, ali sam onda pomerio za kraj godine i tako je i bilo. Jako sam zadovoljan sa albumom i sa reakcijama, jedino što sam željan je da ga izvodim uživo, a nikako da to da učinimo zbog situacije. Omiljena pesma mi je možda ODLAZIM i SLOBODA.
Prethodna godina bila je teška za karijeru muzičara, no ti si jedan od rijetkih koji je uspio ostvariti neke od značajnih nastupa. Kako je nastupati pod novonastalim okolnostima i koji je za tebe nastup bio najposebniji?
Taj na neki način novi format online nastupa je veoma interesantan i drago mi je da sam i to doživeo, da li je u pitanju live uključenje preko Instagrama gde sam uživo za klavirom ili je to online koncert sa neke lepe lokacije sa celim bendom. No u svakom slučaju to ne može da zameni živu svirku sa publikom. Izdvojio bih nastup na 4.0 festivalu, a online koncert se odvijao u Baču kod tvrđave.
Oni koji tek otkrivaju tvoj raskošni talenat iznenade se kada čuju da si sin legendarnog pjevača, a oni koji to znaju kažu da si slika i prilika svoga oca. Od njega si naslijedio i taj jedinstven pristup muzici. Koja su tvoja prva sjećanja na tvoje muzičke početke i kako je tvoj otac i njegova muzika utjecalo na ono što si ti danas postao?
Od kada znam za sebe ja sam bio bubnjar i perkusionista.. Sa godinu dana udarao sam na kongama mog oca. Otac je najviše uticao na nas tako što smo uvek bili okruženi muzikom, muzičarima i svirkama. Nekako nam je muzika bila svakodnevnica i ta ljubav i posvećenost prema muzici se gajila i rasla.
Tvoja porodica očito ima poseban dar za muziku, jer je publici drag i prekrasni glas tvoje sestre Maje. Kako ste provodili vrijeme kao porodica i koje uspomene najradije čuvaš?
Maja i ja smo uvek bili veoma bliski i puno stvari smo radili zajedno ili paralelno. Ona je u muzici duže nego ja i dosta stvari sam naučio od nje. Sada trenutno radimo na njenom novom albumu koji treba pre leta da izađe. Biće odličan.
Čest si gost u Sarajevu. Šta je to što te veže za ovaj grad i zbog čega mu se stalno vraćaš?
Uvek sam imao neku posebnu povezanost sa Sarajlijama. Koga god sam sreo u životu, a da je iz SA bio je duhovit, smešan, raja. Moja supruga, i majka naše dvoje dece, je iz Sarajeva i zato sam posebno vezan za grad i često dolazim u Sarajevo porodično, zbog prijatelja ili zbog moje muzike. Uvek se radujem susretu sa ekipom iz Helem Nejsea zato što znam da uvek nešto lepo i novo smislimo i džemujemo.
Preporučuješ li Sarajevo svojim prijateljima i šta im kažeš da obavezno posjete?
Ne bih da ispadnem loš vodič ali svakako bih prvo otišao na klopu na par mesta.
Šta ćeš prvo uraditi kada prođe pandemija i gdje bi volio održati prvi koncert kao što su bili nekada?
Dugujem koncerte u Ljubljani, Zagrebu i u Sarajevu tako da mi je velika želja da dovršim turneju koju sam započeo u novembru 2019. Od kada sam uspeo da održim koncert u Beogradu u novembru imam veliku želju da napravim veliki koncert u Beogradu, Sarajevu i Podgorici.
Koje su tvoje želje i planovi za ostatak godine?
Da smo svi zdravi i da konačno počnemo da sviramo zajedno sa publikom.
Osim uz muziku, kako se najradije opuštaš?
Volim da igram košarku i da trčim. Opuštam se uvek uz dobru klopu i dobru raju.
Kojim knjigama se rado vraćaš?
Moram da priznam da nemam naviku puno da čitam, ali volim da se setim knjige i priče Malog princa. Nedavno sam započeo Stingovu knjigu “Raštimana muzika” i žao mi je što je još nisam dovršio.
