Čudo još neviđeno u srednjoj Evropi. Uoči nove 1885. godine masa se okupila na malom trgu u Ferhadiji na tek postavljenim šinama da isprate vožnju drvenog vagon tramvaja od Ferhadije do Uzane željezničke stanice koja će trajati svega trinaest minuta. Vožnju je realizovao “tramvajdžija” Johan Hanke a tramvaj je u jednoj vožnji mogao povesti 28 ljudi. Kasnije, na Ferhadiji, odakle je krenula konjska željeznica izgradit će se prava gradska tramvajska stanica.
Tada je napravljena samo jedna traka, pa je tramvaj funkcionirao po sistemu “naprijed i nazad”, odnosno tako što se konj koji ga je vukao, kada bi došao do zadnje stanice, isprezao i ponovo uprezao, ali na suprotnu stranu vagona i vraćao se istim šinama kojim je i došao. Što bi se reklo, sve ostalo je historija. Prvi tramvaj kretao je ujutro u pet sati, dakle sat prije nego je iz Sarajeva kretao prvi voz. Tramvajska karta bila je tamnocrvene boje i ispisana na srpskohrvatskom, njemačkom i turskom jeziku. U današnjoj Strossmayerovoj ulici bila je izgrađena i remiza – štala za konje i spremište za tramvaj.
Danas ako putujete tramvajem možete biti svjedokom svega i svačega u glavnom gradu lijepe nam BiH. Istina, nije baš ustaljen običaj da se stoji i čita, ali zato priče na sve strane su različite, nekad tmurne, nekad vesele ali uglavnom bitno je da se nađe sagovornik. Radnici, učenici, studenti ali i oni koji su se zaputili do Baščaršije samo zbog dobrog graha (koji pritom košta još i samo 2 KM) stvorili su pravu raju iz tramvaja.
